Ove godine je ljeto zaobislo Pariz. Eto tako nam grah pao, od aprila mjeseca sunce je odlucilo da se nonsalantno odseta u druge krajeve, samo povremeno bacajuci koji pogled iz daleka na nas. Mi smo obukli svoje kapute, privezali salove, naoruzali se kisobranima i nastavili zivjeti one svoje novembarske zivote.

I setam ja tako neki dan, ili bolje receno trcim jer opet kasnim, samo me stid da predjem preko onih pola sata koliko neki narocito merhametli covjek moze da izdrzi na ovom kijametu, kad odjednom izmedju gustih oblaka pojavi se ono - Sunce! Bas tacno iznad "mog" ostrva Saint Louis. Bilo je na izmaku snage, nedovoljno da svojim zrakama pozlati mulj Sene ili zablista Notre Dame. Ja sam ga uslikala, onako na prepad i zahvalila mu se sto mi je osvijetlilo put.