beats by dre cheap

Bangkok ovog proljeca

Krajem maja tajlandska vojska je odlucila da vise nema sale i napadom na "Crvene kosulje" prekinuli dvomjesecnu blokadu centra Bangkoka. Gledano sa strane i uzimajuci u obzir moje vrlo povrsno poznavanje drustveno-politickih problema u Tajlandu, vrlo se tesko izjasniti ko je tu cist. Mislim da nije niko; "Crveni" su pripadnici siromasne klase, ali njihov lider u izgnanstvu je dobro mutan, "Zuti" su dobili izbore pa sad ne daju da ih se tek tako otjera, a kad se jos pridruze i "Crni" anarhisti  koji su tu samo da prave nered, situacija postaje komplikovana za nase neuko zapandno oko. Tu je jos i kralj, koji iako sluzbeno nema nikakvu politicku ulogu, uziva visoko postovanje citave nacije, i jedna njegova rijec je mozda mogla smiriti situaciju. No izgleda da su ga pritisle godine ili je na nekom visokom nivou svijesti dokle ne dopiru "sitni" problemi, tako da ni od njegove intervencije nije bilo nista.

Sve u svemu u jurisu je stradao narod, desetine mrtvih pored barikada i stradao je i grad. Pri povlacenju zapaljene su zgrade u centru, "simbol kapitalizma". Potpuno je izgorio CentralWorld - Zen, i nestala velika trerasa na 17. spratu odakle sam ja predvece posmatrala kako se pale svijetla grada.

Moj avion je sletio u Bangkok 2 dana nakon okrsaja.

- "neces valjda sad u Tajland, tamo je strasno"

- "necu, prvo cu u Dzakartu, a onda cu u Tajland, smirice se do tad"

- "ali i u Dzakarti su zemljotresi!"

Znam, ali to dodje na ono, "ne idi ulicom udarice te kola, ne idi po strani, pasce nesto sa krova i ubiti te, idi nako"

I tako sam nako dosla u Tajland. Docekao me je sablasno pust aerodrom. Nas pet izgubljenih putnika cekamo na kofere i osjecamo se nelagodno. Bangkok bi trebao da bude bucan, da na hiljade ljudi vicu, svadjaju se, vuku kofere i zure da se sto brze odmore na nekoj od plaza na jugu. Nista, potpuna tisina i praznina...

Strasno me bole svi ranjeni gradovi, vjerovatno zbog mog Grada, koji i nakon 15 godina jos lize svoje rane. Boli me pomisao na srusenu Varsavu, na unisteni Brest poslije drugog rata... Znam da su to samo zgrade, ali neko ih je gradio, radovao se, neko drugi je tu proveo samo par sretnih trenutaka i sad je to otislo u dim.

Necu stavljati slike rusevina Bangkoka, stavicu ovog strazara da ga cuva da mu se visa nista ruzno ne dogodi...

 

 

 

Good morning Vietnam
http://auboutdelanuit.blogger.ba
13/06/2010 07:37